10964/84

Član 6   Stranac optužen za krivično delo koji nije bio obavešten o optužbi na jeziku koji razume i   koji je osudjen u odsustvu   Presuda u slučaju   Brozicek protiv Italije   1. Činjenično stanje   Podnosilac predstavke Brozicek je prilikom hapšenja naneo povredu jednom policajcu.   Nakon toga izveštaj o ovom incidentu je podnesen Kancelariji javnog tužioca. Istog dana   g. Brozicek je poslao pismo na francuskom, koje je naknadno prosleđeno javnom tužiocu   koji je zahtevao da se ovo pismo prevede na italijanski. Kancelarija javnog tužioca je   pokrenula istragu i poslala g. Brozicek-u na adresu njegovog tadašnjeg prebivališta u   Nirnbergu "sudsko obaveštenje" preporučenim pismom koje je zahtevalo potvrdu o   prijemu. Ovo pismo ga je obaveštavalo o tome da je protiv njega pokrenut postupak zbog   dela pružanja otpora pri hapšenju i dela napada i nanošenja povreda. Pored toga on je   pozvan da imenuje advokata i obavešten da će, ako on to ne učini, organi vlasti imenovati   branioca. G. Brozicek je vratio pismo Kancelariji javnog tužioca, zahtevajući da bude   obavešten na maternjem jeziku ili na jednom od zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija.   Kancelarija javnog tužioca je primila ovo pismo, ali nije poslala odgovor na njega niti ga   je prevela. Nakon toga, Kancelarija javnog tužioca je poslala g. Brozicek-u preporučeno   pismo tražeći potvrdu prijema drugog "sudskog obaveštenja". Nemačka pošta je vratila   ovo pismo pošiljaocu sa naznakom "neuseljeno". Javni tužilac je napomenuo da nije bilo   moguće pronaći g. Brozicek-a i da "dalja istraga u mestu rođenja i mestu poslednjeg   prebivališta" nije dala nikakve rezultate. On je postavio branioca po službenoj dužnosti i   naložio da se svi dokumenti koje tokom istrage treba dostaviti Brozicek-u podnesu   sekretarijatu Kancelarije javnog tužioca. Javni tužilac je pozvao g. Brozicek-a da se   pojavi radi ispitivanja ali nije bilo nikakvog odgovora, i on je zatražio od predsednika   okružnog suda da naloži da se pokrene suđenje. Zakazan je datum suđenja, ali je ono   moralo biti odgođeno jer optuženi nije bio obavešten o saslušanju. Nakon odlaganja zbog   razloga koji se nisu ticali postupka, suđenje je održano 1. jula 1981. godine. Tog dana g.   Brozicek je osuđen u odsustvu na pet meseci zatvora i naloženo mu je da plati troškove   postupka. Međutim, ova kazna je suspendovana i određeno je da se beleška o osudi neće   unositi u izvode iz krivičnog dosijea koji se izdaju na zahtev privatnih lica. Pošto nije   uložena žalba, presuda je postala konačna 7. jula 1981. godine. 5. maja 1984. godine g.   Brozicek je dobio pismo od Glavnog javnog tužioca u nemačkom Saveznom sudu. Ovim   pismom on je obavešten o presudi od 1. jula 1981. godine koja je postala konačna 7. jula   1981. godine i o tome da je osuda unesena u nemački krivični dosije.   2. Odluka Suda   G. Brozicek nije bio poreklom Italijan, niti je imao prebivalište u Italiji. On je obavestio   italijanske sudske vlasti na nedvosmislen način da je imao teškoće da razume pisma zbog   toga što nije govorio italijanski i tražio je da ih pošalju na njegovom maternjem jeziku ili   na jednom od zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija. Po prijemu ovog zahteva, italijanske   sudske vlasti je trebalo da preduzmu korake kojima bi obezbedile poštovanje zahteva iz   člana 6., stav 3. (a), osim ako su bile u mogućnosti da utvrde da je Brozicek ustvari   posedovao dovoljno znanje italijanskog da razume iz obaveštenja svrhu pisma koje ga   informiše o optužbi protiv njega. Međutim, nije bilo nikakvih dokaza koji bi na to   upućivali ni u dokumentaciji slučaja niti u izjavama svedoka datim 23. aprila 1989.   godine. Po ovom pitanju je dakle postojala povreda član 6., stav 3. (a). Sa druge strane,   Evropski sud je smatrao da tvrdnja da sudsko obaveštenje nije ukazivalo "na detaljan   način ...na prirodu i uzroke optužbe" nije bila osnovana. Prepiska je imala za cilj da   obavesti g. Brozicek-a o pokretanju postupka protiv njega i bilo je dovoljno da nabroji   sva dela za koja je bio optužen, mesto i vreme događaja, relevantne članove Krivičnog   zakona i ime žrtve.   G. Brozicek se takođe pozvao na stav 1. člana 6., tvrdeći da mu nije bila pružena   mogućnost da prisustvuje suđenju da bi se odbranio od optužbi i da mu zbog toga nije   bilo obezbeđeno pravično suđenje. Dokazi nisu ukazivali na to da je g. Brozicek   nameravao da se odrekne svog prava da prisustvuje suđenju, prava "koje nije izričito   pomenuto u stavu 1. člana 6." ali čije postojanje je očigledno "u svetlu cilja i svrhe ovog   člana u celini". U ovoj presudi Evropski sud je već utvrdio da sudsko obaveštenje od 23.   februara 1976. godine nije bilo u skladu sa zahtevima člana 6. stav 3. (a) Konvencije.   Kada je reč o obaveštenju od 17. novembra 1978. godine, Evropski sud nije mogao   smatrati da je g. Brozicek bio upoznat sa tim da ono postoji. Ono je vraćeno sekretarijatu   Kancelarije javnog tužioca sa naznakom "neuseljeno" pod okolnostima koje ostaju   nerazjašnjene. Osim toga, veštak koji je konsultovan na zahtev vlade je zaključio da   potvrda o prijemu nije bila potpisana od strane g. Brozicek-a. Takođe, predsednik   okružnog suda nije pokušao da lično obavesti g. Brozicek-a o pozivu da se pojavi pred   sudom. U skladu sa italijanskim pravom, on je naložio da se obaveštenje uputi sudskom   registru, tako da je smatrano da je g. Brozicek obavešten o svakom dokumentu koji se   ticao suđenja i suđeno mu je u odsustvu. Iz ovih razloga suđenje nije bilo pravično i   povređen je član 6., stav 1. Konvencije.