11209/84;11234/84;11266/84;11386/85

^ lan 5. Evropske konvencije : Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti   Pritvor u skladu sa britanskim zakonodavstvom za spre~avanje dela terorizma   Slu~aj Brogan (Brogan Case)   T. Brogan, D. Kojl, V. MekFaden i M. Trejsi bili su britanski dr`avljani koji su `iveli u   Severnoj Irskoj. U jesen 1984. godine oni su bili uhap{eni u skladu sa odeljkom 12. Zakona   za spre~avanje terorizma (privremene odredbe) iz 1984. godine, zbog osnovane sumnje da su   bili ume{ani u vr{enje, pripremanje i podsticanje na dela terorizma u vezi situacije u Severnoj   Irskoj. Zakonom iz 1984. godine terorizam je bio definisan kao 'upotreba nasilja u svrhu   zastra{ivanja javnosti ili jednog dela javnosti'. U slu~aju svih uhap{enih po~etni period   pritvora u trajanju od 48 sati koji je bio predvidjen zakonom, produ`en je odlukom Dr`avnog   sekretara za Severnu Irsku. Podnosioci predstavke dr`ani su u pritvoru u slede}em trajanju:   pet dana i jedanaest sati, {est dana i {esnaest i po sati, ~etiri dana i {est sati i ~etiri dana i   jedanaest sati. Sva ~etvorica su bila ispitivana o pojedina~nim teroristi~kim incidentima, ali   nijedan od njih nije bio optu`en ili izveden pred sudsku vlast pre nego {to je oslobodjen.   Vanredna situacija u Severnoj Irskoj tokom 70- tih godina i teroristi~ka aktivnost koja ju je   pratila predstavljale su osnov uvodjenja posebnih protivteroristi~kih ovla{}enja, najpre   zakonodavstvom iz 1974. godine, u skladu sa kojima su podnosioci predstavke bili uhap{eni i   zadr`ani u pritvoru. Od momenta uvodjenja ovih posebnih ovla{}enja, potreba njihovog   daljeg postojanja je bila neprekidno pod nadzorom Parlamenta Velike Britanije, dok je   njihova primena bila kontrolisana od strane nezavisnih lica. U svetlu problema koji prate   spre~avanje i istragu dela terorizma, zaklju~eno je da je dalja primena posebnih ovla{}enja za   hap{enje i zadr`avanje u pritvoru od velikog zna~aja. Predlog da bi odluku o produ`avanju   pritvora trebalo da donose sudovi bio je odbijen, zbog toga {to su informacije koje su   predstavljale osnov ove odluke bile vrlo osetljive i nisu se mogle otkriti licima koja su se   nalazila u pritvoru niti njihovim pravnim savetnicima.   T. Brogan je podneo predstavku Evropskoj komisiji 18. oktobra 1984. godine, D. Kojl 22.   oktobra, V. MekFaden 22. novembra iste godine i M. Trejsi 8. februara 1985. godine. Svi   podnosioci su tvrdili da su povredjeni ~lan 5. stavovi 1, 2, 3, 4 i 5 i ~lan 13. Konvencije, a   naknadno su povukli tvrdnje u vezi kr{enja ~lana 5. stav 2. Konvencije.   Podnosioci predstavke poku{ali su da se pred Evropskim sudom ponovo pozovu na pritu`bu o   kr{enju ~lana 5. stav 2 (pravo na obave{tenje o razlozima hap{enja bez odlaganja), koju su   povukli u fazi utvrdjivanja prihvatljivosti predstavke pred Evropskom komisijom za ljudska   prava. Evropski sud je odbio da ispita ovu pritu`bu zbog toga {to bi dozvola da se ona 'o`ivi'   omogu}ila zaobila`enja mehanizma ustanovljenog za ispitivanje predstavki u skladu sa   Evropskom konvencijom.   Uzimaju}i u obzir porast terorizma u modernom dru{tvu, Evropski sud je napomenuo da   postoji potreba za uspostavljanjem pravilne ravnote`e izmedju odbrane demokratskih   ustanova u op{tem interesu i za{tite prava pojedinaca, koja predstavlja sastavni deo sistema   uspostavljenog Konvencijom. U ovom slu~aju nije bilo potrebno razmatrati da li je bilo kakvo   stavljanje van snage obaveza Velike Britanije prema Konvenciji moglo biti dopustivo u   skladu sa ~lanom 15. Konvencije zbog teroristi~ke kampanje u Severnoj Irskoj. Medjutim, to   nije zna~ilo da ne treba uzeti u obzir op{te okolnosti celog slu~aja.   Podnosioci predstavke su tvrdili da njihovo li{enje slobode prema odeljku 12. Zakona iz   1984. godine nije bilo u skladu sa ~lanom 5. stav 1 (c), zbog toga {to nisu bili uhap{eni pod   sumnjom da su izvr{ili krivi~no delo niti je svrha njihovog hap{enja bila da budu izvedeni   pred nadle`nu sudsku vlast.   Kada je re~ o prvom pitanju, Evropski sud je prihvatio da Zakon iz 1984. godine nije zahtevao   da hap{enje bude zasnovano na sumnji izvr{enja ta~no odredjenog krivi~nog dela, ve} na   sumnji ume{anosti u 'teroristi~ke akte'. Bez obzira na to, Evropski sud je smatrao da je   zakonska definicija 'terorizma' bila saglasna sa pojmom 'krivi~nog dela' iz Konvencije. Pored   toga, svaki od podnosilaca predstavke je bio ispitivan o ume{anosti u pojedina dela terorizma   u roku od nekoliko sati po hap{enju.   Kada je re~ o drugom pitanju, Evropski sud je smatrao da se, iako podnosioci predstavke nisu   bili ni optu`eni niti izvedeni pred sud, postojanje svrhe odredjene mere mora posmatrati   nezavisno od postignutih rezultata. Mogu}e je da nije postojala mogu}nost da se pribave   dovoljni dokazi ili da zbog prirode dela u pitanju dokazi nisu mogli biti izneseni u sudu bez   ugro`avanja `ivota drugih lica. Nije bilo razloga za sumnju u to da je cilj dr`anja podnosilaca   predstavke u pritvoru bio da se unapredi policijska istraga time {to }e se ili potvrditi ili   opovrgnuti konkretne sumnje koje su predstavljale osnov za hap{enje. Prema tome, Evropski   sud je utvrdio, sa {esnaest glasova za i tri glasa protiv, da nije bio povredjen ~lan 5. stav 1   Konvencije.   Podnosioci predstavke su tvrdili da im je tokom policijskog pritvora u skladu sa Zakonom iz   1984. godine bilo uskra}eno pravo da budu izvedeni pred sud bez odlaganja.   Prema ~lanu 5. stav 3 Konvencije, ako uhap{eno lice ne bude oslobodjeno bez odlaganja, ono   ima pravo da bude bez odlaganja izvedeno pred sudsku vlast. Evropski sud je smatrao da   pojam 'bez odlaganja' (u svetlu francuske verzije teksta Konvencije, gde je upotrebljena re~   'odmah') podrazumeva samo ograni~enu fleksibilnost. Osim toga, iako je zna~enje pojma 'bez   odlaganja' trebalo definisati u svetlu okolnosti svakog pojedina~nog slu~aja, ovim   okolnostima se nije mogao pridavati takav zna~aj koji bi ugrozio samu su{tinu prava   garantovanog ~lanom 5. stav 3, u meri u kojoj bi se prakti~no negirala obaveza dr`ave da   obezbedi pu{tanje na slobodu lica bez odlaganja ili izvodjenje lica bez odlaganja pred sudsku   vlast.   Na osnovu ~injenica ovog slu~aja, Evropski sud je istakao da je istraga teroristi~kih akata u   Severnoj Irskoj nesumnjivo predstavljala veliki problem za organe vlasti. Sud je takodje uzeo   u obzir obezbedjenje kontrole od strane ministara, neprestano nadgledanje dalje potrebe za   postojanjem zakonodavstva od strane Parlamenta i periodi~an nadzor primene zakonodavstva   koji su vr{ila nezavisna lica. Okolnost postojanja terorizma u Severnoj Irskoj je zbog toga,   smatrao je Sud, imala za rezultat produ`avanje dozvoljenog trajanja policijskog pritvora pre   nego {to uhap{eni bude izveden pred advokata. Osim toga, te{ko}e vezane za sudsku kontrolu   odluka o hap{enju osumnji~enih terorista i njihovom zadr`avanju u pritvoru mogu takodje   zahtevati odredjene procesne mere obezbedjenja.   Bez obzira na ovo, prema mi{ljenju Evropskog suda ~ak i najkra}i od ~etiri perioda pritvora,   odnosno pritvor gospodina MekFadena u trajanju od 4 dana i {est sati, nije zadovoljavao   stroga vremenska ograni~enja koja podrazumeva pojam 'bez odlaganja'. Pridavanje tako   velikog zna~aja posebnim okolnostima slu~aja da bi se opravdao dug period pritvora bez   izvodjenja lica li{enog slobode pred sudsku vlast imalo bi za posledicu ugro`avanje same   su{tine prava na sudsku kontrolu bez odlaganja, koje je garantovano ~lanom 5. stav 3.   Neosporna ~injenica da su hap{enje i pritvor podnosilaca predstavke bili podstaknuti   legitimnim ciljem za{tite celog dru{tva od terorizma nije bila sama po sebi dovoljna da   obezbedi zadovoljavanje specifi~nih zahteva ~lana 5. stav 3. Iz ovih razloga Evropski sud je,   sa dvanaest glasova za i sedam protiv, utvrdio da je ~lan 5. stav 3 Konvencije bio povredjen.   ^ lan 5. stav 4 Konvencije garantovao je podnosiocima predstavke pravo da pokrenu sudski   postupak koji }e omogu}iti razmatranje procesnih i materijalnih uslova koji su od su{tinskog   zna~enja za 'zakonitost' li{enja slobode u smislu ~lana 5. stav 1 (c) Konvencije. Pravni lek   habeas corpus predvidjen u doma}em pravu bi omogu}io sudovima Severne Irske da ispitaju   ne samo po{tovanje procesnih zahteva predvidjenih Zakonom iz 1984. godine nego i   osnovanosti sumnje koja predstavlja razlog hap{enja, kao i legitimnosti cilja koji se   hap{enjem i zadr`avanjem u pritvoru `eli posti}i. Medjutim, podnosioci predstavke su   odlu~ili da ne iskoriste ovaj pravni lek i iz tih razloga Evropski sud je jednoglasno smatrao da   nije do{lo do kr{enja ~lana 5. stav 4 Konvencije.   Evropski sud je odbacio tvrdnju britanske vlade o tome da je pravo na obe{te}enje   garantovano ~lanom 5. stav 5 Konvencije bilo ograni~eno na li{enje slobode koje je   nezakonito prema doma}em pravu ili koje je diskreciono. Tekst ~lana 5. stav 5. Konvencije   odnosio se na hap{enje ili zadr`avanje u pritvoru 'protivno odredbama ovog ~lana'. Vlada nije   osporavala da kr{enje ~lana 5. stav 3. Konvencije ne bi, ni pre niti nakon presude Evropskog   suda, dalo pravo na zahtev za obe{te}enje `rtvama pred doma}im sudovima. U skladu sa tim   Evropski sud je smatrao, sa trinaest glasova za i sedam protiv, da je povredjen ~lan 5. stav 5   Konvencije.   Po{to je bilo utvrdjeno da nije bio povredjen ~lan 5. stav 4 Konvencije, Evropski sud je   jednoglasno smatrao da nije bilo potrebno ispitivati slu~aj u svetlu ~lana 13. Konvencije.