11798/85

^ lan 10. Evropske konvencije : Pravo na slobodu izra`avanja   Osuda poslanika zbog vredjanja Vlade   Slu~aj Kastels protiv [ panije (Case of Castells v. Spain)   Miguel Kastels, advokat i senator izabran na listi Heri Batasuna, politi~ke grupe koja   podr`ava nezavisnost Baskije, objavio je ~lanak u nedeljnom ~asopisu "Punto y Hora de   Euskalherria" u kome je skrenuo pa`nju javnosti na napade izvesnih oru`anih grupa na Baske.   Prema njegovom mi{ljenju, ove grupe su delovale neka`njeno i Vlada je bila odgovorna za to.   Organi gonjenja pokrenuli su krivi~ni postupak protiv M. Kastelsa. Nakon {to mu je Senat   oduzeo poslani~ki imunitet, on je 7. jula 1981. godine optu`en pred Vrhovnim sudom za delo   ozbiljnih napada na Vladu protivno ~lanu 161. Krivi~nog zakona. Vrhovni sud je u maju   1982. godine odbio da razmotri dokaze odbrane da su tvrdnje M. Kastelsa u ~lanku bile   istinite i op{tepoznate, sa obrazlo`enjem da ovi dokazi nisu predstavljali opravdanje za   krivi~no delo u pitanju.   Krivi~no odeljenje Vrhovnog suda osudilo je 31. oktobra 1983. godine M. Kastelsa na godinu   dana zatvora i sporednu kaznu zabrane vr{enja javne slu`be i bavljenja svojom profesijom u   tom periodu. Vrhovni sud je smatrao da je M. Kastels morao, kao senator, da se ograni~i na   na~in kritikovanja Vlade predvidjen pravilnikom Senata, {to on nije u~inio. ^ lanak je takodje   napisan sa i namerom da nanese uvrede.   Ustavni sud je 10. aprila 1985. godine odbacio `albu (amparo) koju je M. Kastels ulo`io 22.   novembra 1983. godine. On je potvrdio sporednu kaznu, dok je kazna zatvora suspendovana   od strane Vrhovnog suda 6. decembra 1983. godine.   U svojoj predstavci Evropskoj Komisiji od 17. septembra 1985. godine, M. Kastels se   pozivao na prava garantovana ~lanovima 6., 7., 10. i 14. Konvencije.   Evropski sud je najpre potvrdio da je nadle`an da razmotri prethodno pitanje koje je Vlada   pokrenula tvrde}i da M. Kastels nije iscrpeo doma}e pravne lekove.   Vlada je smatrala da je M. Kastels propustio da se pred Ustavnim sudom `ali na povredu   prava na slobodu izra`avanja.   Evropski sud je odbacio ovu tvrdnju zbog toga {to je M. Kastels pred Vrhovnim sudom kao i   pred Ustavnim sudom pokrenuo pitanja koja se u su{tini ti~u prava garantovanog ~lanom 10.   Konvencije. Prvo, M. Kastels se pozivao na pravo da, kao senator, kritikuje Vladu, koje kada   su izabrani predstavnici u pitanju predstavlja sastavni deo slobode izra`avanja. On se takodje   pozivao i na pravo da se smatra nevinim dok se ne doka`e surotno u skladu sa zakonom, kao i   pravo da iznese dokaze koji bi potvrdili istinitost njegvih tvrdnji. Dakle, njegove tvrdnje su   bile o~igledno povezane sa navodnim kr{enjem ~lana 10. Konvencije. Najzad, kada je   obrazlagao svoje pritu`be M. Kastels se pozivao i na ~lan 20. Ustava koji je garantovao   slobodu izra`avanja, a u vi{e pismenih podnesaka Ustavnom sudu takodje i na svoje pravo da   prima i saop{tava istinite informacije u vezi sa dokazivanjem istinitosti svojih tvrdnji.   Kada je re~ o samom predmetu spora, Evropski sud je smatrao da su kazne na koje se M.   Kastels `alio predstavljale me{anje u njegovo u`ivanje prava na slobodu izra`avanja. Pravni   osnov ovog me{anja bili su ~lanovi 161. i 162. Krivi~nog zakona. Osim toga, Evropski sud je   istakao da je odbijanje Vrhovnog suda da razmotri dokaze istinitosti tvrdnji zadovoljavalo   zahtev predvidljivosti, jer je ova mogu}nost bila regulisana odredbom doma}ih propisa.   Imaju}i u vidu op{tu situaciju u [ paniji 1979. godine, mo`e se prihvatiti da je postupak protiv   M. Kastelsa pokrenut 'radi spre~avanja nereda', a ne samo 'radi za{tite ugleda drugih'.   Slede}e pitanje bilo je da li je ograni~enje slobode izra`avanja bilo neophodno. Evropski sud   je istakao da je, kada su u pitanju izabrani narodni predstavnici, sloboda izra`avanja izuzetno   va`na, jer je njihov zadatak da predstavljaju svoje glasa~e, skre}u pa`nju na njihove probleme   i brane njihove interese. Po{to je M. Kastels izrazio svoje mi{ljenje u ~asopisu, Evropski sud   je takodje istakao zna~ajnu ulogu {tampe u dr`avi u kojoj postoji vladavina prava. Sloboda   {tampe predstavlja jedno od osnovnih sredstava pomo}u kojih se javnost upoznaje sa idejama   i stavovima politi~kih vodja i formira mi{ljenje o njima, dok politi~arima s druge strane   omogu}ava da komentari{u pitanja od zna~aja za javno mnjenje i svakome mogu}nost da se   uklju~i u slobodnu politi~ku debatu. Iako sloboda politi~ke debate nije apsolutna i bez ikakvih   ograni~enja, granice dozvoljene kritike su {ire kada je u pitanju Vlada, nego kada su u pitanju   privatna lica, ili ~ak politi~ari. Naime, dominantna pozicija Vlade u odnosu na druge subjekte   nala`e joj da se do odredjene mere uzdr`ava od pokretanja krivi~nih postupaka. Medjutim,   bez obzira na ovo, nadle`ni organi vlasti mogu usvojiti mere, ~ak i krivi~ne prirode, ~ija je   svrha da se reaguje primereno i u odgovaraju}oj meri na uvredljive optu`be koje su bez   osnova ili su zlonamerne.   M. Kastels nije bio u poziciji da u krivi~nom postupku koji je protiv njega pokrenut dokazuje   ni istinitost svojih tvrdnji niti da je postupao u dobroj nameri. Iako je u vi{e navrata poku{ao   da doka`e da su ~injenice na koje se pozivao istinite i op{tepoznate, Vrhovni sud nije   prihvatio ove dokaze u razmatranje, dok je Ustavni sud smatrao da se pitanje pokrenuto pred   Vrhovnim sudom ti~e tuma~enja obi~nih zakona i da je zbog toga van njegove nadle`nosti.   Evropski sud je medjutim istakao da je ve}ina tvrdnji M. Kastelsa bila podlo`ne dokazivanju,   a M. Kastels je takodje mogao da poku{a da poka`e da je delovao u dobroj nameri. Zbog toga   je Evropski sud smatrao da ovakvo me{anje nije bilo neophodno u demokratskom dru{tvu i   zaklju~io da je postojalo kr{enje ~lana 10. Konvencije.   M. Kastels je takodje tvrdio da je bio `rtva diskriminacije zbog toga {to su druge osobe koje   su izrazile sli~no mi{ljenje ostale neka`njene, ali Evropski sud nije smatrao da je neophodno   da zasebno razmatra ovo pitanje.