20420/02

WyrokETPCz2005-10-13ECLI:CE:ECHR:2005:1013JUD002042002

Analiza orzeczenia

Sekcja wygenerowana przez AI na podstawie treści orzeczenia — nie stanowi cytatu.

Zagadnienie prawne

Czy warunki życia i traktowanie skarżących w strefie tranzytowej lotniska oraz rzekome utrudnianie korespondencji z Trybunałem naruszyły art. 3 i art. 34 Konwencji?

Ratio decidendi

Trybunał uznał, że interwencja policji była uzasadniona, a skarżący nie przedstawili wystarczających dowodów na nadmierne użycie siły lub złe traktowanie. W kwestii warunków życia, Trybunał podkreślił, że skarżący dobrowolnie odmawiali opuszczenia strefy tranzytowej i wejścia na terytorium Rumunii, a władze rumuńskie nie uniemożliwiały im tego. Brak było obiektywnych dowodów na katastrofalne warunki, a skarżący odmawiali leczenia szpitalnego. W odniesieniu do korespondencji, Trybunał stwierdził, że nie doszło do opóźnień ani ingerencji, a sytuacja skarżących nie była przypisywalna państwu rumuńskiemu, ponieważ mogli oni w każdej chwili opuścić strefę tranzytową. W związku z tym, Trybunał nie dopatrzył się naruszeń Konwencji.

Stan faktyczny

Skarżący, małżeństwo z trojgiem dzieci, bezpaństwowcy pochodzenia rumuńskiego, opuścili Rumunię w 1990 r. i zrzekli się rumuńskiego obywatelstwa w 1993 r. W marcu 2002 r. zostali deportowani z Niemiec do Rumunii i od tego czasu przebywali w strefie tranzytowej lotniska w Bukareszcie, odmawiając wjazdu na terytorium Rumunii. Skarżyli się na incydent z 1 kwietnia 2002 r., podczas którego policja miała ich grozić i obrażać, oraz na złe warunki życia i brak opieki medycznej w strefie tranzytowej. Twierdzili również, że ich korespondencja z Trybunałem była otwierana i opóźniana.

Rozstrzygnięcie

Trybunał odrzuca wstępny zarzut Rządu. Trybunał stwierdza brak naruszenia art. 3 Konwencji (jednogłośnie). Trybunał stwierdza brak naruszenia art. 34 Konwencji (jednogłośnie).

Pełny tekst orzeczenia

MOGOS v. Romania (App. No. 20420/02) Presuda od 13.10.2005. Činjenično stanje: Podnosioci predstavke, bračni par sa troje dece, su lica bez državljanstva rumunskog porekla. Napustili su Rumuniju i otišli u Nemačku 1990.g. Odrekli su se rumunskog državljanstva 1993. g. Nemačke vlasti su ih deportovale u Rumuniju u martu 2002. g. Od tada, oni se nalaze u tranzitnoj zoni na Aerodromu u Bukureštu i odbijaju da uđu na rumunsku teritoriju. Predstavnici policije i lekari došli su 1. aprila 2002.g. u tranzitnu zonu da bi premestili drugo lice bez državljanstva u bolnicu. Podnosioci predstvake tvrdili su da su im pripadnici policije pretili i da su ih vređali, dok je Vlada tvrdila da su podnosioci predstvake ustvari napadali policiju. Potom su pokrekuti postupci protiv prva dva podnosioca predstvake, ali su prekinuti. Prvi podnosilac predstvake podneo je krivičnu prijavu protiv pripadnika pogranične policije zbog navodnog nezakonitog hapšenja, istage i lošeg postupanja. Na osnovu ove prijave, započeta je istraga, ali je i ona prekinuta. Podnosioci predstvake tvrdili su da su životni uslovi u tranzitnoj zoni bili “katastrofalni”. Dalje, oni su tvrdili da su patili od raznih bolesti i da im nije pružana odgovarajuća medicinska nega. Ovu optužbu Vlada je poricala. Takođe, podnosioci predstvake su istakli da je ometana njihova prepiska sa sudom, tako što je njihova pošta otvarana i dostavljana sa zakašnjenjem. Pravo: Prethoni prigovor Vlade (ne iscrpljivanje) : Sud je nedavno u jednom slučaju protiv Rumunije našao da tužba protiv odluke javnog tužioca o obustavljanju gonjenja ne predstavlja efikasan pravni lek za potrebe Člana 35. Konvencije. Sud ne vidi ni jedan razlog zbog koga bi u ovom slučaju odstupio od tog stanovišta. Prigovor je stoga morao biti odbačen. Član 3.- Incident od 1. aprila 2002.g. : Intervencija pripadnika policije bila je opravdana zbog neodložnog premeštanja lica bez državljanstva u bolnicu, te je stoga legitmna. U pogledu navodnih povreda koje su pridobili, podnosioci predstvake nisu podneli nikakve medicinske nalaze koji bi podržali njihove tvrdnje i nisu preduzeli nikakve korake da bi zabeležili tragove povreda. Jedini dokaz koji su oni podneli je video snimak, načinjen posle spornog događaja, na kome se vide crveni pečati na leđima prvog podnosioca predstavke, ali je kvalitet snimka bilo toliko lošeg kvaliteta da se nije sa sigurnošću mogao utvrditi stepen negovih povreda. Osim toga, vođena je krivična istraga o ponašanju šest pripadnika policije, koji su učestvovali u tom događaju, ali je ona prekinuta, jer je utvrđeno da oni nisu namerno uporebljavli silu protiv podnosioca predstvake, već su samo pokušavali da ih obuzdaju. Iz svih okolnosti slučaja i raspoloživih dokaza, bilo je jasno da su podnosioci predstavke bili agresivni i da su pružali otpor policiji. Nije se moglo utvrditi da su oni, tokom spornog događaja, bili izloženi nasilju suprotno Članu 3. kao ni da je sila koja je protiv njih bila upotrebljena od strane policije bila suvišna i nesrazmerna. Zaključak: nema povrede (jednoglasno) Životni uslovi u tranzitnoj zoni: Sud je primetio da su podnosioci predstvake odlučno odbili da stupe na rumunsku teritoriju ili da stupe u pravne odnose sa rumunskom državom, iako ih rumunske vlasti u tome nisu sprečavale. Osim toga, podnosioci predstvake nisu Sudu pružili nikave objektivne dokaze o njihovim životnim uslovima. Međutim, nije bilo razloga da se Sud ne složi sa informacijama koje su Sudu dostavila različita rumunska tela ili sa nalazima Komiteta za prevenciju torture, koji su se sukobljavali sa navodima podnoioca predstavke. U pogledu medicinske nege, podnosioci predstvake imali su brojne preglede, i kategorično su odbili bolničko lečenje. Shodno tome, nije utvrđeno da su životni uslovi u tranzitnoj zoni bili surovi u meri u kojoj bi predstavljali povredu Člana 3. Zaključak: nema povrede (jednoglasno) Član 34. - Što se tiče navodnog mešanja u prepisku između podnosioca predstvake i Suda, oni nisu osporavali autentičnost svojih potpisa kojima su potvrđivali prijem. Dalje, nije zabeleženo nikakvo odlaganje pri slanju pošte i datumi odštampani na pošti od strane rumunske pošte ukazuju da je ona uvek podnosiocu predstavke dostavljana istog dana. U pogledu navodne “ranjivosti” podnosioca predstvake, bitno je istaći da su oni mogli svakog trenutka da napuste tranzitnu zonu i da se njihova situcija ne može pripisati rumunskoj državi. Shodno tome, nije utvrđeno da su rumunske vlasti ometale prepisku podnosioca predstvake ni da je Rumunija prekršila svoje obaveze iz Člana 34. Konvencije. Zaključak: nema povrede (jednoglasno)