4451/70

Pravo na kontakt sa advokatom radi pokretanja postupka kao element prava na sud   Presuda u slučaju   Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva   1. Činjenično stanje   G. Golder je bio lišen slobode, i tokom njegovog boravka u zatvoru došlo je do nereda u   delu za rekreaciju, gde se on u tom trenutku našao. Zatvorski čuvar koji je bio povređen u   neredu dao je izjavu u kojoj je identifikovao napadače, među kojima i g. Golder-a.   Zajedno sa drugim zatvorenicima osumnjičenim za učešće u neredu, g. Golder je bio   izdvojen od ostalih zatvorenika i obavešten da je optužen za napad na zatvorskog čuvara.   Takođe je upozoren da će biti razmotreno da li će se preduzeti gonjenje za ovo delo.   Naknadno su obezbeđeni i dokazi o njegovom učešću u neredu. Da bi se odbranio od   optužbi, g. Golder je uputio molbu Sekretaru za unutrašnje poslove da mu dozvoli da   konsultuje advokata i pokrene postupak po tužbi za klevetu. Sekretar za unutrašnje   poslove je odbio ovu molbu, tako da je bilo kakva prepiska g. Golder-a sa advokatom   bila nemoguća.   2. Odluka Suda   G. Golder je tvrdio da je povređeno njegovo pravo na pristup sudu (član 6., stav 1.   Konvencije) i pravo na poštovanje prepiske (član 8. Konvencije).   Evropski sud je trebalo da donese odluku o dva odvojena pitanja:   1) da li član 6. stav 1. u suštini garantuje samo pravo na pravično suđenje u pravnim   postupcima koji već traju, ili on pored toga obezbeđuje i pravo na pristup sudu svakom   licu koje želi da pokrene postupak da bi se utvrdila njegova građanska prava?   2) u slučaju da utvrdi da je drugi odgovor tačan, da li postoje ograničenja prava na pristup   sudu ili ograničenja uživanja ovog prava koja bi se mogla primeniti u konkretnom   slučaju?   U vezi prava na pristup sudu Evropski sud je zaključio sledeće:   G. Golder je uputio molbu Sekretaru za unutrašnje poslove tražeći dozvolu da konsultuje   advokata sa namerom da pokrene građanski postupak po tužbi za delo klevete. Iako je   odbijanje Sekretara za unutrašnje poslove imalo za neposrednu posledicu to da g. Golder   nije bio u mogućnosti da stupi u kontakt sa advokatom, iz toga nije sledilo da se jedina   prepreka koja se javila u ovom slučaju ticala prepiske i da je ona isključivala druge   probleme u vezi pristupa sudu. Iako mu nije formalno uskratio pravo na pokretanje   postupka pred sudom, Sekretar za unutrašnje poslove ga je praktično onemogućio da   preduzme potrebne radnje u datom trenutku. Međutim, praktična nemogućnost može biti   protivna Konvenciji baš kao i pravna smetnja. Evropski sud je u skladu sa tim trebalo da   ustanovi li je ova nemogućnost predstavljala povredu prava garantovanih Konvencijom,   preciznije člana 6. Sud je pošao od toga da je "pravo" na koje je g. Golder hteo da se   pozove u odnosu na zatvorskog čuvara, bez obzira na to da li je bio u pravu ili ne, bilo   "građansko pravo" u smislu člana 6., stav 1. Konvencije. Član 6., stav 1. ne garantuje na   izričit način pravo na pristup sudu ili tribunalu. On obuhvata prava koja su drugačija ali   potiču od iste ideje i koja, posmatrana u celini, čine jedno pravo koje nije definisano na   specifičan način. Dužnost Evropskog suda je da putem tumačenja utvrdi da li pristup   sudu predstavlja jedan od elemenata ili jedan od aspekata ovog prava. Pri tumačenju ove   odredbe Evropski sud se pozvao na Bečku Konvenciju o ugovornom pravu, kao i na cilj i   svrhu same Evropske konvencije, a takođe je uzeo u obzir i rasprave o nacrtu Konvencije   u vreme njenog usvajanja. Uzimajući u obzir sve ove faktore, Sud je zaključio da pristup   predstavlja elemenat koji je obuhvaćen pravom garantovanim u članu 6., stav 1. Evropski   sud je smatrao da ovo nije široko tumačenje Konvencije koje nameće dodatne obaveze   državama, već je zasnovano upravo na prvoj rečenici člana 6., stav 1. Konvencije   posmatranom u kontekstu celine i u svetlu cilja i svrhe Konvencije, koja predstavlja   međunarodni ugovor koji stvara pravo. Evropski sud je iz ovih razloga zaključio da član   6., stav 1. garantuje svakome pravo pokrene postupak za utvrđivanje njegovih građanskih   prava i obaveza pred sudom ili tribunalom. Na taj način ovaj član obuhvata "pravo na   sud", a pravo na pristup sudu, tj. pravo na pokretanje postupka pred sudom u vezi   građanskih pitanja predstavlja samo jedan aspekt ovog prava. Uz to su dodate garancije iz   člana 6., stav 1. koje se tiču organizacije i sastava suda kao i samog sprovođenja   postupka, i to u celini predstavlja pravo na pravično suđenje.   Trebalo je još utvrditi da li je onemogućavanje pristupa sudu u ovom slučaju bilo   opravdano zbog toga što je postojalo legitimno ograničenje uživanja ili vršenja ovog   prava. Evropski sud je prihvatio da pravo na pristup sudu nije apsolutno. Međutim,   zadatak Suda nije bio da razvija opštu teoriju o dozvoljenim ograničenjima ovog prava   kada su u pitanju osuđeni zatvorenici, već da se izjasni samo o tome da li je primena   Zatvorskih pravila u ovom konkretnom slučaju predstavljala kršenje Konvencije.   Podnoseći molbu Sekretaru za unutrašnje poslove za dozvolu da konsultuje advokata sa   namerom da podnese tužbu protiv zatvorskog čuvara, g. Golder je hteo da se odbrani od   optužbi. Osim toga, postupak koji je g. Golder hteo da pokrene ticao bi se incidenta koji   je bio povezan sa životom u zatvoru i koji se dogodio u periodu kada je on bio u zatvoru.   Najzad, ovaj postupak bi bio usmeren prema licu zaposlenom u zatvoru koje je podnelo   optužbe u toku vršenja svoje dužnosti i koje je bilo pod nadležnošću Sekretara za   unutrašnje poslove. Pod ovim okolnostima, g. Golder je opravdano želeo da kosultuje   advokata u nameri da pokrene postupak. Sekretar za unutrašnje poslove nije trebalo da   sam procenjuje ishod ovakvog postupka, već je o tužbi koja bi bila podneta trebalo da   odluči nepristrasan i nezavisan sud. Odbijajući da da dozvolu koju je g. Golder tražio,   Sekretar za unutrašnje poslove je povredio njegovo pravo na sud garantovano članom 6.   stav 1. Konvencije.