45906/99

WyrokETPCz2007-02-20ECLI:CE:ECHR:2007:0220JUD004590699

Analiza orzeczenia

Sekcja wygenerowana przez AI na podstawie treści orzeczenia — nie stanowi cytatu.

Zagadnienie prawne

Czy maltretowanie skarżącej przez policję podczas zatrzymania oraz brak skutecznego ścigania i ukarania sprawców przez władze krajowe stanowiły naruszenie zakazu tortur i nieludzkiego lub poniżającego traktowania z art. 3 Konwencji?

Ratio decidendi

Trybunał uznał, że doszło do naruszenia art. 3 Konwencji, ponieważ skarżąca była poddana maltretowaniu przez policję, co potwierdziły raporty medyczne. Co więcej, władze krajowe nie podjęły skutecznych działań w celu ukarania sprawców – policjanci, mimo skazania za tortury, nie zostali zawieszeni w obowiązkach, a wykonanie ich kary zostało zawieszone. Trybunał uznał to za de facto bezkarność i zakwestionował gorliwość państwa w ściganiu i karaniu sprawców, co stanowiło naruszenie pozytywnych obowiązków państwa wynikających z art. 3.

Stan faktyczny

Zeynep Ozcan, obywatelka Turcji, została aresztowana 2 lipca 1998 roku pod zarzutem kradzieży. Tego samego dnia i ponownie 3 lipca 1998 roku badania medyczne wykazały u niej obrażenia, w tym siniaki na rękach i pod kością policzkową. Skarżąca twierdziła, że policjanci ją bili, szarpali za włosy i ściskali jej ręce. Została zwolniona 3 lipca, a 9 lipca 1998 roku podjęto decyzję o niepodejmowaniu przeciwko niej dalszych działań. Tego samego dnia złożyła skargę na policjantów.

Rozstrzygnięcie

Trybunał stwierdził naruszenie artykułu 3 Konwencji.

Pełny tekst orzeczenia

© Ured zastupnika Republike Hrvatske pred Europskim sudom za ljudska prava. Sva prava pridržana. Dopuštenje za ponovno objavljivanje ovog sažetka dano je isključivo u svrhu uključivanja u HUDOC bazu podataka Suda. © Office of the Agent of the Republic of Croatia before the European Court of Human Rights. All rights reserved. Permission to re-publish this summary has been granted for the sole purpose of its inclusion in the Court’s database HUDOC. © Bureau de l’Agent de la République de Croatie devant la Cour européenne des droits de l’homme. Tous droits réservés. L’autorisation de republier ce résumé a été accordée dans le seul but de son inclusion dans la base de données HUDOC de la Cour. ZEYNEP OZCAN protiv TURSKE (članak 3.) Presuda od 20. veljače 2007. godine ČINJENICE Podnositeljica zahtjeva, Zeynep Ozcan, je turska državljanka rođena 1973. godine koja živi u Istanbulu. Podnositeljica je bila osumnjičena da je ukrala novac i nakit iz stana osobe za koju je obavljala kućanske poslove te je uhićena i stavljena u pritvor 2. srpnja 1998. godine. U medicinskom izvješću sastavljenom istoga dana zabilježene su ozljede. Na zahtjev tužiteljstva, podnositeljicu su opet pregledali 3. srpnja; prema tom izvješću, podnositeljica je imala masnicu veličine 9 x 4 cm na unutrašnjoj strani i sredini lijeve ruke, masnicu trokutastog oblika na sredini desne ruke, masnicu veličine 6 x 4 cm s laganim krvarenjem s unutrašnje strane desnog lakta te masnicu veličine 1 x 2 cm ispod lijeve jagodične kosti. Podnositeljica je u izvješću tvrdila da su joj vezali i stiskali ruke, šamarali je po licu te ju vukli za kosu. Podnositeljica je puštena oko 19 sati 3. srpnja 1998. godine. Dana 9. srpnja 1998. donesena je odluka da se protiv nje neće postupati. Istoga dana podnositeljica je podnijela prijavu protiv policijskih službenika koji su je držali u pritvoru navodeći da su je mučili. Dana 14. lipnja 2002. godine sud u Bakurkoyu osudio je policijske službenike Mehmeta Ali Karakullukcu i Hurdogana Sakarya na deset mjeseci zatvora i 15 dana isključenja od obavljanja javne službe zbog mučenja, nečovječne ili ponižavajuće kazne ili postupanja prema podnositeljici, a sve kako bi se od nje iznudilo priznanje. Sud je također odredio da se pričeka s izvršenjem kazne, a podnositeljici je dosudio oko 1,406 EUR na ime nematerijalne štete. POSTUPAK I SASTAV SUDA Zahtjev je podnesen Europskom sudu za ljudska prava dana 16. studenog 1998. godine. Presudu je donijelo vijeće od sedam sudaca. PRIGOVORI Podnositeljica je tvrdila da je tijekom svog pritvora bila podvrgnuta postupanju koje je protivno članku 3. te se žalila na nepostojanje djelotvornog pravnog sredstva protiv proizvoljne akcije policije. ODLUKA SUDA Članak 3. Sud je utvrdio da su policijski službenici, usprkos ozbiljnosti djela za koje su bili optuženi, nastavili izvršavati svoje ovlasti unutar policijske jedinice, bez ikakvog ometanja. Primjerice, niti u jednom stadiju postupka protiv njih nisu poduzete nikakve disciplinske mjere čak ih se, niti nakon što je postupak završio, nije privremeno ili stalno isključilo od obavljanja dužnosti. Štoviše, i način na koji se postupak vodio pred mjesnim sudom i kazne na koje su policijski službenici osuđeni, a koje su im omgućile da prođu de facto nekažnjeno, su sve bili elementi koji su doveli u pitanje revnost tužene države. Sud stoga smatra da je došlo do povrede članka 3.