7819/77;7878/77

^ lan 8. Evropske konvencije : Pravo na privatni i porodi~ni `ivot, dom i prepisku   Kontrola prepiske zatvorenika sa njegovim advokatom i sa Evropskom komisijom od strane   zatvorskih vlasti u [ kotskoj   Slu~aj Kempbel protiv Ujedinjenog Kraljevstva (Case of Campbell v. the United Kingdom )   T. Kempbel, britanski dr`avljanin, je u vi{em sudu u Glazgovu 10. oktobra 1984. godine   osudjen na kaznu do`ivotnog zatvora zbog dela ubistva, a sudija je preporu~io da odslu`i   najmanje dvadeset godina u zatvoru.   Po dolasku u zatvor Kempbel je bio svrstan u kategoriju B zatvorenika, ali posle incidenta   koji se dogodio i zatvoru Peterhead on je optu`en za niz prekr{aja i shodno tome preba~en je   u kategoriju A zatvorenika, na koju se primenjivao najvi{i stepen sigurnosti. Uprkos tome {to   su optu`be za prekr{aje u zatvoru Peterhead kasnije povu~ene, on je tretiran kao zatvorenik u   kategoriji A u periodu od 4. novembra 1985. godine do 9. marta 1988. godine, kada je ponovo   preba~en u B kategoriju. Deo kazne on je izdr`avao u zatvorima Perth i Peterhead koji su se   nalazili na prili~noj udaljenosti od kancelarije njegovih pravnih savetnika u Glazgovu, dok se   u toku samog postupka nalazio u zatvoru Barlinnie u Glazgovu.   Od momenta kada je uhap{en Kempbel se konsultovao sa pravnim savetnikom u vezi   postupaka, kao i po drugim pitanjima. Takodje, on je odr`avao prepisku i sa Evropskom   komisijom. Medjutim, od 1985. godine zatvorske vlasti su redovno otvarale i kontrolisale   njegovu prepisku. T. Kempbel je ulo`io nekoliko `albi Ministarstvu unutra{njih poslova kao i   Odeljenju za unutra{nje poslove i zdravlje [ kotske, ali je obave{ten da je sva prepiska   otvarana u skladu sa va`e}im pravilima, izuzev pisama koja je on upu}ivao Evropskoj   komisiji koja su bila izuzeta od kontrole.   U svom podnesku Evropskoj komisiji od 14. januara 1986. godine Kempbel je tvrdio da je   kontrola njegove prepiske sa pravnim savetnikom, Evropskom komisijom, kao i poslanikom u   Parlamentu bila protivna ~lanovima 8. i 10. Konvencije. On se takodje `alio na povredu ~lana   6(1) Konvencije, jer mu nije pru`ena pravna pomo} koju je tra`io da bi pokrenuo postupak   pred doma}im sudom protiv zatvorskih vlasti zbog kontrole prepiske.   Evropski sud je najpre konstatovao da je postojalo me{anje u pravo gospodina Kempbela na   po{tovanje njegove prepiske sa pravnim savetnikom. Osnov ovog me{anja bila su zatvorska   pravila i naredjenja koja su predvidjala otvaranje i ~itanje ovih pisama, sa ciljem da se "odr`i   red i spre~i ~injenje krivi~nih dela".   Kada je re~ o neophodnosti ovakvog me{anja, Evropski sud nije smatrao da treba praviti   razliku izmedju razli~itih vrsta prepiske sa pravnim savetnicima, jer se ova pisma, bez obzira   na njihovu svrhu, ti~u pitanja koja su privatnog i poverljivog karaktera i u na~elu su za{ti}ena   su ~lanom 8. U skladu sa tim, zatvorske vlasti mogu otvoriti pismo pravnog savetnika ili   advokata upu}eno zatvoreniku ako postoji osnovana sumnja da se u njemu nalazi zabranjeni   predmet, ali se ovo pismo ne mo`e ~itati. Takodje treba pru`iti advekvatne garancije da se   pismo zaista ne ~ita, na primer tako {to }e ono biti otvoreno u prisustvu zatvorenika. ^ itanje   prepiske zatvorenika i advokata mo`e biti dozvoljeno samo pod izuzetnim okolnostima, kada   zatvorske vlasti osnovano sumnjaju da je poverljivost prepiske zloupotrebljena time {to   sadr`aj pisama ugro`ava sigurnost u zatvoru, bezbednost drugih ili je iz drugih razloga   krivi~ne prirode.   Vlada Ujedinjenog Kraljevstva se pozvala na Evropski sporazum koji se odnosi na osobe koje   u~estvuju u postupku pred Evropskom Komisijom i Sudom za ljudska prava od 6. maja 1969.   godine, ali Evropski sud je smatrao da ne mo`e prihvatiti tuma~enje da ovaj sporazum   ograni~ava obaveze preuzete u Konvenciji. Pored toga, prepiska je predstavljala druga~iji   na~in komunikacije koji je u`ivao posebnu za{titu prema ~lanu 8. Kada je zatvor u pitanju,   pravo na po{tovanje prepiske je od posebnog zna~aja, jer pravni savetnik nekada nije u   mogu}nosti da poseti klijenta zato {to se na primer (kao u slu~aju Kempbel) zatvor nalazi na   ve}oj udaljenosti od njegove kancelarije. Najzad, sama svrha poverljivosti prepiske sa   advokatom ne mo`e se posti}i ako je prepiska predmet rutinske kontrole.   Vlada Ujedinjenog Kraljevstva je istakla da se ne mo`e u svakoj prilici oslanjati na   profesionalni integritet i stru~nost pravnih savetnika. Ako bi bilo op{tepoznato da prepiska sa   pravnim savetnicima nije predmet kontrole, postojao je rizik da oni postanu meta pritisaka od   strane osoba koja poku{avaju da prokrijum~are zabranjene predmete u zatvor. Evropski sud   medjutim nije bio uveren u osnovanost ove tvrdnje, ve} je smatrao da mogu}nost da se   prepiska kontroli{e ako za to postoji osnovan razlog pru`a dovoljnu za{titu od mogu}ih   zloupotreba. Osim toga, advokatima mogu biti izre~ene disciplinske mere zbog povrede   profesionalne etike, ali u slu~aju Kempbel nisu izneti bilo kakvi razlozi zbog kojih bi se   sumnjalo u profesionalnost njegovog pravnog savetnika. Evropski sud je istakao da je u ovom   slu~aju potreba da se po{tuje poverljiv karakter odnosa advokata i klijenta prevagnula nad   prostom mogu}no{}u zloupotrebe prepiske, tako da je, po{to nije postojala realna dru{tvena   potreba da se kontroli{e prepiska, povredjen ~lan 8.   Kada je re~ o prepisci sa Evropskom komisijom, Evropski sud je konstatovao da Kempbel   nije pokazao da su pisma koja je on upu}ivao Evropskoj komisiji otvarana, jer ova pisma po   pravilu nisu bila predmet kontrole. S druge strane, pisma koja je Evropska komisija upu}ivala   njemu su otvarana u skladu sa zatvorskim pravilima i naredjenjima, koja su bila javna i   pristupa~na svima i imala su legitiman cilj "odr`avanja reda i spre~avanja izvr{enja krivi~nih   dela". Evropski sud je medjutim istakao da je bilo va`no da se poverljivost prepiske sa   Evropskom komisijom po{tuje, i to kako u pogledu pisama koja je Kempbel upu}ivao   Evropskoj komisiji, tako i u pogledu pisama koja je dobijao od nje, jer su se ona mogla ticati   optu`bi protiv zatvorskih vlasti. Osim toga, Evropski sud je smatrao da nije postojao dovoljno   jak razlog da se pisma otvaraju. Tvrdnja Vlade da je postojao rizik da neko izvr{i pritisak na   slu`benika u Evropskoj komisiji da prokrijum~ari zabranjene predmete ili poruke uz pismo   bio je veoma mali pa se morao zanemariti. Iz ovih razloga Evropski sud je zaklju~io da   otvaranje pisama koja je slala Evropska komisija nije bilo "neophodno u demokratskom   dru{tvu" u skladu sa ~lanom 8(2) i da je zbog toga ~lan 8. povredjen.