9787/82

^ lan 5. Evropske konvencije : Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti   Uslovni otpust, ponovno li{enje slobode i du`ina boravka u zatvoru lica osudjenog na   ‘neodredjenu’ kaznu do`ivotnog zatvora   Slu~aj Viks (Weeks Case)   Gospodin Viks je u decembru 1966. godine osudjen na do`ivotni zatvor. U martu 1976.   godine prvi put je uslovno pu{ten na slobodu, ali je ponovo vra}en u zatvor u junu 1977.   godine. U oktobru 1982. godine drugi put je uslovno pu{ten na slobodu, ali je ponovo   pritvoren u aprilu 1985. po{to je prethodno uslovni otpust bio opozvan u novembru 1984.   godine. Zadr`an je u zatvoru do septembra 1985. godine, kada je ponovo uslovno pu{ten na   slobodu. Ovaj uslovni otpust je bio opozvan u martu 1986. godine, mada je gospodin Viks u   januaru 1987. godine jo{ uvek bio na slobodi po{to je prethodno prebegao u Francusku.   Gospodin Viks nije sporio da je njegovo li{enje slobode koje je usledilo nakon osude 1966.   godine bilo opravdano u smislu ~lana 5. stav 1 Konvencije. Medjutim, on je smatrao da   pritvor nakon opoziva uslovnog otpusta u junu 1977. godine nije bio u skladu sa ~lanom 5.   stav 1(a) Konvencije. Osim toga, on je tvrdio da nije imao mogu}nost da pokrene postupak   koji bi zadovoljavao zahteve ~lana 5. stav 4 Konvencije ni u trenutku kada je ponovo odveden   u zatvor 1977. godine niti u razumnim vremenskim intervalima tokom samog boravka u   zatvoru.   Prema engleskom pravu osoba koja je osudjena na do`ivotni zatvor gubi pravo na slobodu do   kraja svog `ivota. Medjutim, pravo gospodina Viksa na 'slobodu i sigurnost li~nosti' nije u   trenutku osude prestalo da postoji, jer se ~lan 5. Konvencije primenjuje na sva lica. Svako   lice, bez obzira na to da li je na slobodi ili je li{eno slobode, ima pravo na za{titu obezbedjenu   ~lanom 5.; to zna~i pravo da ne bude li{eno slobode, ili da ne bude i dalje li{eno slobode osim   u skladu sa uslovima nabrojanim u stavu 1. ovog ~lana, a kad je uhap{eno i li{eno slobode,   pravo da u`iva garancije obezbedjene stavovima 2 - 5 u meri u kojoj se oni primenjuju.   Pitanje da li je gospodin Viks bio 'li{en slobode' kada je bio ponovo odveden u zatvor nakon   uslovnog otpusta bilo je ~injeni~ne prirode. Evropski sud je smatrao da ograni~enja slobode   gospodina Viksa prema engleskom pravu dok je bio na uslovnom otpustu nisu bila dovoljnog   intenziteta da se uslovni otpust ne bi mogao zvati 'slobodom' u smislu ~lana 5. Zbog toga je   Evropski sud trebalo da ustanovi da li je to novo li{enje slobode koje je gospodin Viks   pretrpeo bilo zasnovano na odluci koja je zadovoljavala uslove ~lana 5. stav 1(a). Pozivaju}i   se na slu~aj Van Drogenbruk, Evropski sud je napomenuo da 'nakon' podrazumeva ne samo   hronolo{ku vezu nego i dovoljnu uzro~nu vezu izmedju 'li{enja slobode' i 'osude'. Krivi~ni   zakon iz 1967. godine ne navodi ciljeve koji se posti`u davanjem diskrecionih ovla{}enja   Ministru da daje uslovni otpust i ukida ovu odluku i ponovo li{ava slobode odredjeno lice.   Medjutim, prema odluci sudija u ovom slu~aju namera je bila da se do`ivotni zatvor slu`i kao   'neodredjena' kazna, {to zna~i da je Ministru omogu}eno da nadzire napredak gospodina   Viksa i da ga oslobodi u trenutku kada proceni da vi{e ne predstavlja opasnost po sebe ili po   dru{tvo. Za razliku od do`ivotne osude koja se daje zbog te`ine dela, razlozi za odluku o   li{enju slobode su po svojoj prirodi podlo`ni promenama tokom vremena. Neophodna   uzro~na veza bi bila prekinuta ako bi odluka o tome da se lice ne pusti na slobodu ili da se   ponovo li{i slobode bila zasnovana na osnovima koji nisu u saglasnosti sa ciljevima koje je   sud hteo da postigne kada je donosio presudu. Medjutim, na osnovu ~injenica u ovom slu~aju   ne mo`e se zaklju~iti da je postojala takva situacija i zbog toga nije do{lo do povrede ~lana 5.   stava 1(a) Konvencije.   Za potrebe ~lana 5. stav 4, trebalo je utvrditi 'zakonitost hap{enja ili li{enja slobode' u svetlu   kako doma}eg prava tako i teksta Konvencije, osnovnih principa koji su njom obuhva}eni kao   i cilja ograni~enja dozvoljenih ~lanom 5 (1) Konvencije. Navedeni cilj osude gospodina Viksa   na 'neodredjenu' kaznu, naime za{tita dru{tva i rehabilitacija, posmatran zajedno sa posebnim   okolnostima dela za koje je osudjen, stavlja tu osudu u specifi~nu kategoriju. U trenutku   ponovnog li{enja slobode, kao i u razumnim vremenskim intervalima tokom samog boravka u   zatvoru, gospodin Viks je morao imati mogu}nost da pokrene postupak pred 'sudom'   nadle`nim da utvrdi da li je li{enje slobode u tom smislu postalo nezakonito.   Najzad, Evropski sud je razmotrio da li je postupak koji je postojao zadovoljavao zahteve   ~lana 5. stav 4. Konvencije. U na~elu, 'sud' o kome govori ~lan 5. stav 4 Konvencije ne mora   predstavljati klasi~an sud, ve} mo`e biti i specijalizovan organ, pod uslovom da poseduje   potrebnu nezavisnost, ovla{}enja i procesne garancije. Potrebno je uzeti u obzir celokupan   sistem zbog toga {to o~igledni nedostaci u jednom od postupaka mogu biti nadome{teni   garancijama u drugom postupku. Odbor za uslovni otpust je predstavljao nezavisan i   nepristrasan tribunal, ali kad je re~ o periodi~nom razmatranju on nije imao pravo   odlu~ivanja, dok je u pogledu ponovnog li{enja slobode nedostajala jedna od osnovnih   garancija sudskog postupka jer pojedinac u pitanju nije imao pravo da se upozna sa svim   materijalom protiv njega koji je Odbor posedovao. U pogledu postupka po `albi pred Vi{im   sudom, Evropski sud je smatrao da obim kontrole koji je bio obezbedjen nije bio dovoljan da   bi mogao obezbediti 'zakonitost' li{enja slobode podnosioca predstavke u smislu Konvencije.   Iz ovih razloga bio je povredjen ~lan 5. stav 4 Konvencije.